Marko Franić: "Priča se po gradu..."

Tuđa posla.

U Hrvatskoj možete ostati bez liječnika, autobusa, poštara i signala za mobitel, ali nikada nećete ostati bez nekoga tko zna što vam se događa u kući.

Dapače, često zna i prije vas.

Mi smo razvili obavještajni sustav koji funkcionira bez državnog proračuna, službenih vozila i natječaja za zapošljavanje. Nema godišnjih odmora, bolovanja ni prekovremenih sati. Radi se subotom, nedjeljom, blagdanima i za vrijeme mise.

CIA ima satelite. FBI ima prisluškivanje. SOA ima operativce.

Mi imamo Zdenku.

Zdenka ima 68 godina, umjetni kuk, tlak 160 sa 100 i sina koji joj se ne javlja od Uskrsa. Ali zato zna da je susjed Horvat prošlog utorka došao kući sedamnaest minuta kasnije nego inače.

I ne samo da zna.

Zna i zašto.

Premda ga nije pitala.

Jer Zdenka ne postavlja pitanja ljudima o kojima prikuplja informacije. To bi bilo neprofesionalno.

A onda je došla subota.

8:17 - SUMNJIVO VOZILO

Pred Horvatovom kućom parkirao se sivi Golf zagrebačkih registracija.

Iz njega je izašao muškarac srednjih godina. Plava jakna. Traperice. Crna torba.

Pozvonio je.

Horvatova žena otvorila je vrata.

Muškarac je ušao.

Vrata su se zatvorila.

Zdenka je spustila šalicu kave.

U tom trenutku Hrvatska je dobila prvi ozbiljan sigurnosni incident toga vikenda.

„Vera?”

„Molim?”

„Jesi budna?”

„Jesam. Što je?”

„Kod Horvatovih je neki muškarac.”

„Kakav muškarac?”

„Nepoznat.”

„A Horvat?”

„Nema ga.”

Tišina.

„A žena?”

„Pustila ga unutra.”

Nova tišina.

„Jesi sigurna?”

„Vera, gledam svojim očima!”

„A kako izgleda?”

„Onako. Pristojno. Oko pedeset godina.”

„Ahaaaa.”

To „aha” bilo je prvo službeno priopćenje kriznog stožera.

Osam minuta kasnije Vera je nazvala Ljubicu.

„Ljubice, jesi čula?”

„Što?”

„Kod Horvatove žene došao neki muškarac.”

„Kakav muškarac?”

„Iz Zagreba.”

„A Horvat?”

„Nema ga.”

„Ahaaaa!”

Do devet sati informacija je prošla šest kućanstava, dvije WhatsApp grupe i jednu gospođu iz susjedne ulice koja ondje uopće ne živi, ali ima sestru koja živi.

Muškarac je još bio unutra.

„Pa što radi toliko?”

„Ne znam.”

„Možda je rođak?”

„Ma kakav rođak iz Zagreba u subotu ujutro!”

Kao što je poznato, rodbina iz Zagreba smije dolaziti isključivo radnim danom, uz prethodnu najavu i dokaz o srodstvu.

9:03 - PRVI DOKAZI

U lokalnom kafiću Stipe je naručio kavu.

Stipe je umirovljeni vozač kamiona, tri puta razveden i, prema vlastitim riječima, čovjek koji se razumije u žene.

„Stipe, jesi čuo za Horvatovu?”

„Što s njom?”

„Ima nekoga.”

„Koga?”

„Nekog direktora iz Zagreba.”

„A Horvat?”

„Na poslu.”

Stipe je otpuhnuo dim cigarete.

„Znao sam.”

„Što si znao?”

„Ma vidjelo se na njoj.”

„Što se vidjelo?”

„Pa to.”

Nitko nije znao što je „to”, ali Stipe je govorio toliko uvjerljivo da je konobar prestao brisati čaše.

„Ja sam je neki dan vidio kod frizera.”

„I?”

„Pa što će udanoj ženi frizer usred tjedna?”

Argument je bio toliko snažan da je rasprava nakratko prekinuta.

U međuvremenu je Zdenka doznala da je Horvatova žena prije tri tjedna kupila crvenu haljinu.

„Eto!”

„Što eto?”

„Pa crvena haljina!”

„Možda je bila na svadbi?”

„Vera, nemoj biti naivna.”

Zdenka je osobno vidjela haljinu na štriku.

Crvena.

Do koljena.

Sumnjivo uska.

Do deset sati Horvatova žena više nije imala nepoznatog posjetitelja.

Imala je ljubavnika.

Petnaest minuta kasnije ljubavnik je bio direktor.

U pola jedanaest direktor je bio oženjen.

Do jedanaest imao je dvoje djece, stan u Zagrebu i suprugu koja navodno već nešto sumnja.

A Stipe je zaključio da se takve stvari događaju zato što su žene danas previše na Instagramu.

Nitko nije pitao kakve veze Instagram ima sa sivim Golfom.

Stipe je stručnjak.

10:47 - FINANCIJSKA ISTRAGA

U istragu se uključila Marica, bivša računovotkinja koja je trideset godina radila u poduzeću koje je propalo 2004.Q

„Ja vam kažem, tu su novci u pitanju.”

„Kakvi novci?”

„Pa otkud njima novi televizor?”

„Kakav televizor?”

„Kupili su televizor prije dva mjeseca.”

„Pa što?”

„Pa sad mi je sve jasno.”

Nitko nije znao što joj je jasno, ali Marica je imala iskustva s financijama i zato je njezino mišljenje prihvaćeno jednoglasno.

U međuvremenu je Ljubica doznala da je Horvatova žena prošlog mjeseca bila kod ginekologa.

„Trudna je!”

„Odakle ti to?”

„Bila je kod ginekologa.”

„Pa žene idu ginekologu.”

„Ne ide se bez razloga!”

U roku od petnaest minuta utvrđeno je da je trudna.

Otac je direktor iz Zagreba.

Horvat ništa ne zna.

Dijete će, prema Stipinoj procjeni, sigurno imati zagrebački naglasak.

„To će se odmah čuti”, objasnio je.

Nitko se nije usudio proturječiti čovjeku koji je tri puta bio oženjen.

12:08 – DRAMATIČAN PREOKRET

Horvat se vratio kući.

Parkirao je automobil, izvadio vrećice iz prtljažnika i ušao.

Zdenka je gotovo ispustila dalekozor.

Da, dalekozor.

Kupila ga je prije dvije godine za promatranje ptica.

Ptice je posljednji put gledala u travnju 2024., ali zato je vrlo precizno pratila promet ispred kuća u krugu od tristo metara.

„VERA! HORVAT JE DOŠAO!”

„A ovaj?”

„JOŠ JE UNUTRA!”

„ISUSE, SAD ĆE BITI SVEGA!”

Zdenka je otvorila prozor.

Vera je izašla na balkon.

Ljubica je otišla baciti smeće, premda je vrećica bila gotovo prazna.

Stipe je krenuo u šetnju, iako je deset minuta ranije tvrdio da ga toliko bole leđa da jedva može ustati.

Cijela ulica čekala je incident.

Vikanje.

Razbijanje tanjura.

Izbacivanje kofera.

Možda i policiju.

Ništa.

Horvat je ušao.

Vrata su se zatvorila.

Pet minuta kasnije još uvijek ništa.

„Čudno.”

„Možda je znao?”

„Ma sigurno imaju dogovor.”

„Kakav dogovor?”

Stipe je ozbiljno otpuhnuo dim.

„Danas su ljudi svakakvi.”

U tom trenutku iz kuće se začuo smijeh.

„VERA, ONI SE SMIJU!”

„Tko?”

„SVI TROJE!”

Stipe je pogledao u daljinu.

„Aha. Znači, takvi su.”

Pola sata kasnije muškarac iz Zagreba konačno je izašao.

Horvat ga je ispratio.

Rukovali su se.

Čak su se i nasmijali.

„Vera, oni se rukuju!”

„Pa kako?”

„Ne znam!”

„Možda je Horvat sve znao?”

„A možda je i on u tome!”

Stipe je mudro kimnuo.

„Ja vam kažem, danas ima svakakvih brakova.”

13:05 - ISTINA IZLAZI NA VIDJELO

Horvat je izašao baciti smeće.

Zdenka je odmah izašla pred kuću.

„Dobar dan, susjed!”

„Dobar dan, Zdenka.”

„Jeste imali goste?”

„Jesmo.”

„Iz Zagreba?”

„Da.”

„Ahaaaa.”

Horvat ju je pogledao.

„Što je?”

„Ma ništa, ništa. Samo pitam.”

„Bio je majstor.”

Tišina.

„Kakav majstor?”

„Za internet.”

„Za internet?”

„Da. Imali smo problema s ruterom. Čovjek je došao zamijeniti opremu i nešto mi podesiti na računalu.”

„Aha.”

„Pa se malo odužilo.”

Horvat je bacio smeće i vratio se u kuću.

Zdenka je ostala stajati pred kontejnerom, s informacijom koja je prijetila uništiti pet sati ozbiljnog istraživačkog rada.

Odmah je nazvala Veru.

„Kaže Horvat da je bio majstor za internet.”

„Majstor?”

„Da.”

„A zašto je došao u subotu?”

„Ne znam.”

„I zašto zagrebačke tablice?”

„Ne znam.”

Vera je uzdahnula.

„Zdenka, meni tu nešto ne štima.”

Napokon netko razuman.

U kafiću je održana izvanredna sjednica.

Stipe je odbacio mogućnost da je muškarac doista bio majstor.

„Kakav majstor za internet nosi crnu torbu?”

„Pa alat?”

„Ma kakav alat, internet nema alat!”

Konobar je pokušao objasniti da se mrežna oprema ipak mora nekako spojiti.

Stipe ga je prekinuo.

„Ti se drži kave.”

Upravo tada Vera je Zdenki poslala fotografiju sivog Golfa.

Ispod je pisalo:

„HORVATOVA ŽENA IMA LJUBAVNIKA IZ ZAGREBA. MUŽ NAVODNO SVE ZNA. TRUDNA JE. NE ŠIRITI DALJE.”

Zdenka je kimnula.

„Dobro si napisala ovo da se ne širi.”

„Pa nisam ja neka tračara.”

A onda je Zdenka odlučila fotografiju proslijediti Ljubici.

Pritisnula je pogrešan razgovor.

I poslala je Horvatovoj ženi.

13:47 - NACIONALNA KATASTROFA

„VERA!”

„Što je?!”

„POSLALA SAM JOJ!”

„KOME?!”

„HORVATOVOJ!”

Vera je problijedjela.

Stipe je prestao žvakati čačkalicu.

„Briši!”

„Kako?!”

„Pa obriši poruku!”

„GDJE?!”

„Drži prst!”

„DRŽIM!”

„PA ŠTO TI PIŠE?!”

„PROSLIJEDI!”

„NEMOJ PROSLIJEDITI!”

Prekasno.

Zdenka je u panici pritisnula zaslon i poruku proslijedila još trima osobama.

Jedna od njih bila je predsjednica mjesnog odbora.

Druga voditeljica župnog zbora.

Treća grupa „Naša ulica”, u kojoj je bio i Horvat.

„ISUSE, SAD SAM POSLALA SVIMA!”

Stipe je ustao.

„Daj meni taj mobitel!”

„NE DAM!”

„PA DAJ DA OBRIŠEM!”

„NEĆEŠ MI TI DIRATI MOBITEL!”

Marica je predložila da se isključi internet.

„Kako će to pomoći?”

„Pa neće poruke stići!”

Konobar je pokušao objasniti da su poruke već poslane.

Stipe ga je ponovno prekinuo.

„Ti se drži kave!”

Ubrzo su se pojavile dvije plave kvačice.

Horvatova žena pročitala je poruku.

„VIDJELA JE!”

„Što je napisala?”

„Ništa!”

„E, to je najgore.”

A onda je stigao odgovor.

„Gospođo Zdenka, jeste li vi normalni?”

Zdenka je pogledala Veru.

„Vidiš kako je bezobrazna?”

„Strašno.”

„Ja se cijelo jutro brinem za njezin brak, a ona meni tako!”

Stipe je predložio da se odgovori dostojanstveno.

„Napiši da imaš pravo na svoje mišljenje.”

Marica je dodala da treba spomenuti slobodu govora.

Zdenka je tipkala.

„Draga moja, ja nisam ništa tvrdila, samo sam čula od pouzdanih izvora. Ako nemate što skrivati, ne znam zašto se toliko uzrujavate. Lijep pozdrav.”

Horvatova žena odgovorila je gotovo odmah.

„Vi ste potpuno ludi.”

Zdenka je uzdahnula.

„Eto. Sad me još i vrijeđa.”

„Sačuvaj poruke”, rekla je Marica. „To ti može trebati za sud.”

14:20 - IZVANREDNA SJEDNICA WHATSAPP GRUPE

U grupi „Naša ulica” nastao je potpuni kaos.

Zdenka: „Samo da se zna, nisam nikoga optužila.”

Vera: „Nitko nije ništa rekao.”

Ljubica: „Ja se u to ne bih miješala.”

Stipe: „Ljudi imaju pravo znati.”

Marica: „Molim bez svađe u grupi.”

Horvat: „Tko je napisao da mi je žena trudna s majstorom?”

Zdenka: „Ja to nisam napisala.”

Horvat: „Gospođo Zdenka, piše vaše ime iznad poruke.”

Zdenka: „To ne znači da sam ja autor.”

Vera: „Poruka je proslijeđena.”

Horvat: „Od koga?”

Vera: „Ne bih otkrivala izvore.”

Stipe: „Ja samo kažem da nije normalno da majstor dolazi subotom.”

Horvat: „Pa vi ste meni prošle subote popravljali slavinu!”

Stipe: „To je drugo.”

Horvat: „Kako je drugo?”

Stipe: „Ja nisam iz Zagreba.”

Marica: „Molim da se rasprava vrati na temu.”

Horvat: „KOJU TEMU?!”

Marica: „Pa ovo što se dogodilo.”

Horvat: „NIŠTA SE NIJE DOGODILO!”

Zdenka: „To vi kažete.”

Horvat je napustio grupu.

Zdenka je odmah napisala:

„Eto. Tko nema što skrivati, ne izlazi iz grupe.”

Vera je stavila palac gore.

Ljubica je poslala molitvene ruke.

Stipe je napisao: „Sve se zna.”

Marica je predložila da se grupa privremeno zaključa.

Zdenka je bila protiv.

„Pa nismo u Sjevernoj Koreji!”

15:06 – SUOČAVANJE

Horvatova žena došla je pred Zdenkinu kuću.

Pozvonila je.

Zdenka je pogledala kroz špijunku.

„Vera, ona je kod mene!”

„Tko?”

„Horvatova!”

„Pa otvori!”

„Jesi ti normalna?!”

„Zašto?”

„Pa možda je agresivna!”

„Zdenka, žena je učiteljica.”

„Pa što? I učiteljice imaju živce!”

Zvono je ponovno zazvonilo.

„Gospođo Zdenka, znam da ste doma!”

Zdenka je otvorila vrata na lančić.

„Izvolite?”

„Možete li mi objasniti zašto po ulici pričate da sam trudna s nekim čovjekom?”

„Ja nisam rekla da ste trudni.”

„Piše u poruci!”

„Pa ja nisam liječnik da bih to mogla tvrditi.”

„Onda zašto ste napisali?”

„Jer sam čula.”

„Od koga?”

„Ne bih sad imenovala ljude.”

„Čovjek mi je došao popraviti internet!”

„Dobro.”

„Muž vam je objasnio!”

„Dobro.”

„Pa što vam onda nije jasno?!”

Zdenka se naslonila na vrata.

„Meni je sve jasno, draga moja. Samo mi nije jasno zašto je majstor morao biti kod vas tri sata.”

„ZATO ŠTO NAM INTERNET NIJE RADIO!”

„Pa mogao je doći u ponedjeljak.”

„A VI BISTE ONDA REKLI DA JE DOŠAO DOK MI JE MUŽ NA POSLU!”

Zdenka je na trenutak zašutjela.

Žena je imala pravo.

Ali samo tehnički.

„Nemojte vi meni stavljati riječi u usta.”

Horvatova žena okrenula se i otišla.

Zdenka je zatvorila vrata.

Nazvala Veru.

„Bila je kod mene.”

„I?”

„Strašno agresivna.”

„Što je rekla?”

„Da sam luda.”

„Ajme.”

„I vikala je.”

„Pred kućom?”

„Pred kućom!”

Vera je uzdahnula.

„Znači, susjedi su sve čuli.”

Zdenka je zastala.

„Pa dobro, barem sad znaju kakva je.”

18:12 - SLUČAJ ZATVOREN

Horvat je u grupu poslao fotografiju radnog naloga telekomunikacijske tvrtke.

Ime tehničara.

Datum intervencije.

Opis kvara.

Sve uredno.

Ljubica je čak nazvala korisničku službu, koja je potvrdila da je tehničar doista bio na intervenciji.

Stipe je proučio dokument.

„Meni ovo izgleda sumnjivo.”

„Što?”

„Pa sve.”

„Ima pečat.”

„Pečat se danas napravi za pet eura.”

„Ima ime firme.”

„I firme se otvaraju.”

„Ima broj korisničke službe.”

„Pa nazovi.”

„Zvali smo!”

„I što su rekli?”

„Da je bio majstor!”

Stipe je otpuhnuo dim.

„Pa neće valjda reći da nije.”

Zdenka je zaključila da se više nema smisla raspravljati.

„Dobro, neka bude majstor.”

Vera je kimnula.

„Ali svejedno nije lijepo kako se ponijela prema tebi.”

„Nije.”

„Mogla je barem zahvaliti što si se brinula.”

„Upravo tako.”

Za svaki slučaj Zdenka je na Facebooku objavila status:

„Žalosno je u kakvom vremenu živimo. Danas više ne smiješ ni pitati za susjeda, a da te se ne napadne. Istina očito boli. Pametnom dosta.”

Dobila je 43 lajka, sedam komentara podrške i jednu poruku žene iz Bjelovara koja je napisala da se njoj dogodilo isto kad je susjedi rekla da joj je muž alkoholičar.

Zdenka joj je odgovorila:

„Držite se, draga. Pravda uvijek pobjeđuje.”

Dobijte informaciju odmah, zapratite nas na Facebooku i TikToku!